PARNE KOČIJE

Hautschova kolica na mehanički pogon. Prva kola koja su se kretala sama, bez ćudljivih konja, nisu bila na paru nego na pero. Njemački urar Hans Hautsch (Hauč) iz Nürnberga (Nirnberga) dugo se bavio mišlju da u kola ugradi jaku oprugu koja bi tjerala kotače kao što okreće zupčanike u velikim satovima na crkvenim tornjevima.

Napokon je izvršio svoju namisao i izradio jaku oprugu, ugradio je u kolica i spojio sa stražnjom osovinom.

Kad je oprugu navio kolica su krenula i prešla čitavo dvorište. Nešto kasnije izradio je druga veća i neobično ukrašena kola, pa se na njima 1649. provezao ulicama grada Nürnberga brzinom od jedan i pol kilometara na sat.

Kola su se doduše, zaustavljala svakih sto metara jer je trebalo navijati oprugu, ali su se ipak kretala sama.

Cugnotova parna kola. Francuski artiljerijski oficir Nicolas Cugnot (Nikolas Kinjo) sagradio je 1765. parna kola na tri kotača. Između stražnja dva imao se namjestiti top.

Prednji okretljivi kotač mogao se upravljati jednom polugom. Ispred njega su na dvije poluge visili parni kotao i parostroj.

Para je iz kotla odlazila kroz savijenu cijev u parostroj koji je imao dva brončana cilindra.

Parostroj je okretao prednji kotač. Kola bi se kretala sve dok se ne bi potrošila voda u kotlu ili ugasila vatra. Cugnotova su parna kola bila vrlo čvrsta.

Kad ih je još jednom pred ministarstvom vojske vozio po dvorištu kasarne, nije ih mogao dovoljno brzo okrenuti ni zaustaviti, pa su udarila u zid, srušila ga, prešla preko opeka i zaustavila se u susjednom dvorištu, a da sama nisu pretrpjela veće štete.

Ta prva kola s pogonom na paru čuvaju se u pariškom muzeju izuma.